„Storie Alfa Romeo“, četvrta epizoda: Alfa Romeo postaje prvi proizvođač automobila koji je osvojio šampionat Formula 1

Veza između brenda Alfa Romeo i Formule 1 je upisana u istoriju GP trka: Alfa Romeo je osvojio prvi Grand Prix (Velika nagrada) šampionat u prvom izdanju najvažnije kategorije moto-trka 1950. godine, kada je Nino Farina bio za volanom modela Alfa Romeo Grand Prix Tipo 158 „Alfetta“, a taj uspeh je ponovljen 1951. godine od strane Huana Manuela Fanđa (Juan Manuel Fangio) u modelu Alfetta 159

Trka broj hiljadu

Trinaesti maj je godišnjica prve ikada Formula 1 Grand Prix trke … koja je pokrenula jedan od najvećih sportskih legendi modernog doba. Događaj povodom otvaranja (1950. godine u Silverstounu) obeležila je i Međunarodna federacija u Šangaju 14. jula 2019. (povodom hiljadite trke) i sada ponovo 13. maja 2020. povodom sedamdesetog rođendana Formule 1.

Dve vrlo različite ere, lice u lice: 1950. godine kacige su i dalje bile stvar izbora, nije bilo televizije, a publika je bila raspoređena tako da stoji duž staze. Danas je „cirkus“ Formule 1 ultra-tehnološka globalna industrija, koja se prenosi publici od 400 miliona putem TV-a i interneta tokom svake sezone.

Jedine dve stvari koje su zajedničke i jednoj i drugoj eri: strast publike, i Alfa Romeo... koji se vratio Formuli 1 2018. godine s timom Sauber, i koji će se od 2020. takmičiti pod imenom Alfa Romeo Racing ORLEN.

Alfa Romeo jednostavno nije bio isti bez Formule 1. A možda ni Formula 1 nije bila baš ista bez brenda Alfa Romeo.

Alfetta 158

Model Alfetta iz 1938. bio je tehnološki dragulj. Osmocilindrični pravolinijski motor s jednofaznim kompresorom i trodelnim karburatorom izradio je Đoakino Kolombo (Gioacchino Colombo), direktor odeljenja za dizajn, koji je namerio da ga učini moćnim, spremnim za momentalno ubzanje i apsolutno pouzdanim. Prenos snage bio je obezbeđen dvostrukim bregastim vratilom iznad motora. Korišćenje lakih legura (elektron za monoblok, nikl-hromijumski čelik za radilicu) omogućilo je da se težina motora smanji na samo 165 kilograma. Menjač je bio postavljen dalje, u bloku s diferencijalom. Ovo je bio poznati „transaxle“ (transosovinski) raspored, koji je zauzimao manje prostora i omogućavao optimalnu distribuciju težine između dve osovine: rešenje koje će brend kasnije koristiti i u svojoj seriji automobila za običnu vožnju.

Onda je Drugi svetski rat prekinuo nit istraživanja, i naglo zaustavio razvoj Alfa Romeo automobila: ali tehnička rešenja predviđena projektom su bila dovoljno sofisticirana da budu aktuelna i u posleratnom periodu... i u nekim slučajevima, i dan danas.

Let u Abiategraso (Abbiategrasso)

Veze između predratnih i posleratnih modela Alfa 158 nisu bili samo stvar jednostavnog dizajna, postojao je i fizički kontiuitet: posleratni modeli bili su bukvalno isti kao i predratni koji su sakriveni kako bi sačekali kraj rata.

Zamislite scenu: 1943. godina, Milano je okupiran, postrojavanja i hapšenja je sve više svakim danom. Mali broj modela Alfetta 158 ostao je u skladištu u fabrici Portello, ali postoji rizik da će biti uzeti kao ratni plen. Razni tehničari i radnici firme Alfa Romeo odlučuju da moraju da ih sklone. Počinju tajne planove i spremaju se da ih odvezu kamionima. Razni strasni ljubitelji brenda Alfa Romeo dobrovoljno ih sakrivaju... a među njima i šampion u vožnji glisera Ahile Kastoldi (Achille Castoldi), koji je oborio svetski rekord 1940. godine koristeći motor Alfa Romeo 158.

Međutim, nastaje problem. Baš kad se konvoj kamiona spremao da pođe, patrola Vermahta se pojavila, s oružjem na gotovs. Na sreću, Alfin test vozač Pjetro Bonini (Pietro Bonini) bio je Švajcarac, i živeo je neko vreme u Berlinu. Govoreći samopouzdano na savršenom nemačkom i mašući bezbednosnom dozvolom, uspeo je da umiri komandira i spasi situaciju. Sto pedeset osam modela je odvezeno u garaže i ambare, kako bi bili sakriveni iza lažnih zidova ili gomila debala... kako bi sačekali bolja vremena.

Lansiranje F1

Nedugo posle kraja rata, ti isti modeli Alfetta 158 su vraćeni u Portello i pažljivo obnovljeni i pripremljeni za povratak na trke, a trkanje je značilo pobedu, iako su staze i šampionati bili fragmentirani i s minimalnim uslovima za trku. Između 1947. i 1948. godine Nino Farina je osvojio prvo mesto na Velikoj nagradi nacija u Ženevi, Varzi je bio prvi u Velikoj nagradi Torina na stazi Valentino, a Tosi (Tossi) je bacio na kolena konkurente u Velikoj nagradi Milana. Poruka je bila sasvim jasna: Alfa Romeo je i dalje bio pobednički automobil.

Velika nagrada Velike Britanije na stazi Silverstone 1950. bio je prva od osam trka koje su činile prvi Svetski FIA Formula 1 šampionat. Države koje su ratovale jedna protiv druge samo nekoliko godina pre su se udružile radi jedinstvenog sportskog događaja: u pitanju je bio istorijski trenutak. Ispostavilo se i da će biti istorijski trijumf za Alfa Romeo.

Prva četiri mesta na početku zauzela su četiri modela Alfetta 158. Đuzepe „Nino“ Farina (Giuseppe “Nino” Farina) osvojio je pol poziciju, najbrži krug i konačnu pobedu. Drugi je bio Luiđi Fađoli (Luigi Fagioli), a treći Reg Parnel (Reg Parnell). Prvi podijum F1 bio je pod monopolom brenda Alfa Romeo.

Tim 3 F

Kombinacija izvanredne brzine, upravljanja i pouzdanosti modela 158 učinila ga je vrhunskim postignućem automobilske tehnologije tog vremena. Kada je predstavljen 1938. godine imao je 1,5-litarski motor s kompresorom i 185 KS. U drugoj verziji, nakon rata, kompresor je postao dvofazni i motor je dostizao 275 KS... a do 1950. je dostizao 350 (pri 8.600 opm). Zahvaljujući svojoj ekstremnoj lakoći, njegov odnos težine i snage bio je samo 2 kg / KS… vrednost u skladu s današnjim serijama super sportskih automobila.

Tehnička superiornost donosi pobede. Za medije, Farina, Fanđo i Fađoli bili su „tim 3 F“, nepobedivi trio koji je “razbijao” sve rivale. Tri Alfa Romeo asa osvojili su sve Grand Prix trke na kojima su učestvovali, završivši na podijumu dvanaest puta i sa 5 najbržih krugova. Kao što je Đuzepe Buso (Giuseppe Busso), dizajner u Alfa Romeo kompaniji i saradnik Kolomba, rekao kasnije, „naš glavni problem bio je da se odlučimo koji bi od tri vozača pobediti u datoj trci.“

Trećeg septembra 1950. godine, na Velikoj nagradi Monce, Alfa Romeo je isprobao nove tehničke resurse modela Alfetta 159, koji su zapravo razvijeni za upotrebu u šampionatu sledeće godine. Nova Alfetta debitovala je pobedom. Za volanom bio je Nino Farina... koji je tako postao – prvi svetski šampion Formule 1.

Alfetta 159

Naredne godine, šampionat je odlučen tek u poslednjoj trci, na kraju dugog duela između brendova Alfa Romeo i Ferrari. Nakon 17 godina, fenomenalni motor Alfetta dostizao je kraj svog potencijala za budući razvoj... ali tokom trka 1951. tehničari su ipak uspeli da iscede poslednje kapi dodatne snage i dostignu prekretnicu od 450 KS. Zahvaljujući konačnom trudu, i izuzetno talentovanim vozačima, model 159 trijumfovao je na Velikim nagradama u Švajcarskoj, Belgiji, Francuskoj i Španiji, sa jedanaest finiša na podijumu i najbržim krugovima u svih sedam trka.

„Tri F“ i njihove pobede postale su legendarne i dovele su Alfa Romeo na platna bioskopa. Dva najvažnija italijanska producenta tog doba, Dino Delaurentis i Karlo Ponti (Dino De Laurentis; Carlo Ponti) odabrali su najveće zvezde tog vremena - Amedea Nacarija (Amedeo Nazzari) i prelepu Alidu Vali (Alida Valli) - za glavne uloge u „Ultimo Incontro“ (na srpskom: Poslednji susret), film na stazama Formule 1 i kancelarijama tima Alfa Romeo Racing Team. Pisac Alberto Moravia takođe je radio na scenariju.

Film je imao premijeru 24. oktobra 1951. i 4 dana nakon što je Huan Manuel Fanđo - koji je vozio legendarni model Alfetta 159 – osvojio Veliku nagradu Španije i time postao svetski šampion. Druga pobeda za redom. Alfa Romeo je osvojio prva dva svetska šampionata Formule 1 u istoriji... i tada je mogao da se povuče iz Formule 1 nepobeđen i posveti se umesto toga izradi nepobedivo prelepih putničkih i trkačkih automobila.

Torino, maj 2020.